Upoznala sam je na jednoj od studentskih utakmica, čini mi se odbojkaškoj. Bila je prva godina novinarstva, kratke loknaste kose i nemirnog duha. Ispostavilo se da smo ista grupa na fakultetu i da će to biti početak jednog divnog prijateljstva. Danas, Tijana Krnjaić je urednica Sportindeksa, a za naš blog nam govori o svojim počecima, odgovornosti koju njena pozicija nosi i značaju sporta uopšte.
Koja je funkcija Sportindeksa?
Cilj postojanja jedne ovakve redakcije jeste da se već na samom početku studija omogući studentima adekvatna praksa, a takođe i da se promoviše studentski sport i ono što on pruža. Praksa sa našim medijem jeste da nauči novinara da piše sve žanrove, a najviše izveštaje uz pomoć starijih kolega i kada za to bude vreme, otvori mogućnost za napredak u karijeri.
Kakva je pozicija urednika?
Vrlo je odgovorna pozicija, zaista. U početku nisam ni bila svesna šta je sve moj zadatak i koliko pozicija urednika može da bude stresna. Sa druge strane lepo je kad znaš da ti nastavljaš da daješ život nekoj priči. I najvažnije je kako se postaviš prema drugima. Ne smatram da sam važnija od ostalih članova, samo sam i predstavnik i predvodnik. Ali sa dobrim timom, ništa nije teško.
Čemu te je naučio rad u timu?
Mora da postoji strpljenje i međusobno razumevanje, svi smo kreatori ključnog cilja. Važna je ta uzajamna podrška, jer čovek ne može sve sam.
Šta ti je Sportindeks doneo?
Pored iskustva u pisanju i poznanstava koji su sastavni deo, a od velikog značaja, doneo mi je i prijateljstva koja traju od samog početka, zatim doprinelo je razvoju mog timskog duha i kolegijalnosti. Mi se pre svega zabavljamo, a radimo ono što volimo.
Zašto je važno negovati sportski duh?
Govoreći iz ugla rekreativnog bavljenja sportom, on vam donosi zabavu i druženje, a takođe je veoma važan za naše telo. To primetim i na svom primeru, mnogo se lepše osećam kada sam aktivna.
Šta je to što studentima fali kada je reč o sportu?
Mnogi sa upisom fakulteta prestaju sa svojim sportskim karijerama, a ne mora da bude tako. Kroz studentsku ligu i korišćenje sadržaja poput Sofinih pruža im se prilika da ne moraju da biraju. Samo što studenti nisu uvek toga svesni i ne koriste maksimalno svoju šansu za opstanak u sportu. Nadam se da će nastaviti da se razvijaju mogućnosti tako da studenti ne moraju da biraju između obrazovanja i sporta.
U čemu vidiš značaj postojanja Sofa-e kao udruženja i da li bi poboljšala nešto u istom?
Za Sofa-u sam čula još na početku svojih studija i oduševila sam se sa mogućnostima koje pruža. Bilo je to jedno prijatno saznanje. Studenti koji dolaze na studije u Beograd nisu uvek u najboljoj finansijskoj situaciji, tako da je uloga SOFA-e ovde krucijalna. Jedino što je problematično jesu termini, ali je i to razumljivo s obzirom na okolnosti.
M.P.
FOTO: Iz arhive
