Nisu istih godina niti istog profesionalnog opredeljenja, različitih su životnih interesovanja i ne žive u istom gradu, ali ih povezuje ljubav prema plivanju, a nakon turnira, spaja prijateljstvo za ceo život. To su Martina Feher, Jovana Vulić, Aleksa Šehovac, Dimitrije Davidović i Bogdan Nedeljković, učesnici ovogodišnjeg SOFA Open-a.

Disciplina I: O njima

Poslednji je dan turnira, svi su na okupu, formiraju se ekipe za štafetu, smeh i po koja šala na tuđ račun odzvanja na bazenu. Jovana dok čeka svoju trku, napominje da studira španski jezik  na Filološkom fakultetu u Beogradu i obećava da će na kraju turnira pokazati šta je naučila baveći se osam godina sinhronim plivanjem. Subotičanin Aleksa, student Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, završava svoju trku na prvom mestu, razmišljajući kako bi atletika definitivno mogao da bude sledeći sport u kojem bi želeo da se oproba. Bogdan i Dimitrije, Beograđanin i Nišlija, iako sa različitih fakulteta, Elektrotehničkog u Novom Sadu i Beogradske politehnike u Beogradu, dele strast prema istom, dizajnu. Jedna devojka mirno sedi sa blagim osmehom iščekujući svoju trku. Kasnije, neko ju je pozvao po imenu, reč je o Martini, rodom iz Subotice. Studira na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera u svom rodnom gradu, a kada joj treninzi plivanja dozvoljavaju, voli da se počasti i sa još jednim – kik boksa.

Disciplina II: Počeci

Iako se većina ne bavi više profesionalno sportom, prisutni su u njemu rekreativno. A kao njegov značaj, jednoglasno bez dvoumljenja ističu mentalnu stabilnost i značaj po zdravlje.

Martina se nakon dve godine pauze zbog renoviranja bazena, vratila plivanju. Počela je da trenira još u sedmom razredu osnovne škole i tog perioda rado se sreća. Za nekoliko meseci sam već bila u takmičarskoj grupi, sve je išlo tako brzo i zabavno, jako mi je bilo interesantno i uživala sam jer sam ostvarila ono što sam želela pa čak i više od toga. Seća se da ljubav prema plivanju gaji još od prvih odlazaka na more sa roditeljima. Nisam želela da izađem iz vode, pa čak i kada bi mi postalo hladno. Nisam se umarala, naprotiv, dobijala sam neku dodatnu energiju. Jednostavno ta voda, boja i brzina, imaju jak uticaj na mene, očaravaju me skroz.

Za razliku od nje, Jovana se odlučila za timski sport. Svoje prve korake napravila je u takmičarskom plivanju, ali ubrzo je shvatila da to nije za nju i svoje mesto je našla u sinhronom plivanju.

 Nije mi se dopadala dinamika treninga, za mene je bio dosta monoton. Treninzi sinhronog plivanja su kreativni, izvode se koreografije uz muziku, roni se dosta i vežbaju se gimnastički elementi.

Dugo je imala strah da će ostati bez vazduha pod vodom, što joj se jednom prilikom i desilo. Bilo je to na nekom takmičenju i posle njega mi je trebalo mnogo vremena da se oslobodim, nakon tog perioda dosta sam psihički ojačala i bila sam mnogo motivisanija. Danas, ostaju joj mnoge lepe uspomene na vreme provedeno u ovom sportu.

Uz volju i želju, sve se može, ističe Bogdan, a na ličnom primeru i dokazuje. Pre tri godine počeo je samostalno da uči da pliva, a sada iza sebe ima već dva turnira i zapažene rezultate.

Naporno treniraš, stičeš kondiciju, kako volim da kažem, reč je o ,,probijanju dužina’’. Kada ne možeš više, samo treba da nastaviš dalje i onda je sve lakše. Koristio je internet na edukativan način  i uz mnoge tutorijale postigao sadašnje rezultate. Tehnika je nešto na čemu još moram da radim i smatram da se na njoj radi ceo život.

Pored plivanja, trči maratone, bavi se biciklizmom, a doskoro je aktivno trenirao kik boks. Njegov sledeći cilj je učešće u triatlonu.

Aleksa je počeo da trenira plivanje još sa šest godina, kako kaže, na plivanje su ga prvi put odveli roditelji. Iako se više ne bavi njime, trudi se da bar četiri sata nedeljno odvoji na sport. Iako je ponekad teško uskladiti svakodnevne i sportske obaveze, Aleksa u tome ne vidi problem. Sve je stvar dobre organizacije, sa planom, sve se može. Ističe važnost bavljenja sportom zbog zdravlja i održavanja fizičke spremnosti, a u plivanju je naučio da sport zahteva veliku pažnju i konstantan rad.

Kao i Jovana i Dimitrije se opredelio za timski sport, vaterpolo, u svojoj dvanaestoj godini, dok je pre toga trenirao košarku. Nikada nije kasno za bavljenje sportom i moguće je doći i do profesionalne karijere.

Iako on nije izabrao put profesionalnog sportiste, ističe zahvalnost prema ljudima iz vaterpolo kluba Zemun koji su mu dozvolili da trenira u njihovim terminima, a u njegovom rodnom gradu Nišu, uvek su tu saigrači iz kluba Nais. Vaterpolo ga je naučio disciplini i ojačao njegov timski duh, a takođe dodaje da je sport taj koji je pre svega, sve njih,  pomerio sa ulice.

Disciplina III: O značaju sporta i njegovom položaju

Ako želiš da treniraš, nije ti potreban niko – bitno je samo da hoćeš i radiš na tome, ističe Bogdan, a Martina dodaje da sport ne treba smatrati kao privilegiju već da on treba da bude deo našeg svakodnevnog života. Iako su već istakli da je značaj sporta pre svega u zdravlju i mentalnoj stabilnosti, Dimitrije naglašava i sticanje discipline na šta se Jovana nadovezuje da je vreme provedeno baveći se sportom, najbolje iskorišćeno vreme. Kažu da smo zemlja talenata, ali da se sport u Srbiji nedovoljno ceni. Ne ulaže se dovoljno u mlade talente, a to često ume da demotiviše sportiste pa odustaju od sporta, kaže Jovana. Dimitrije i Bogdan osvrnuli su se na rekreativan sport, koji Srbija ne prepoznaje u pravoj meri.  U sport se malo ulaže i ne promoviše se dovoljno, država je više okrenuta velikim klubovima u Beogradu, ističe Dimitrije, dok Bogdan naglašava da je naša zemlja, zemlja profesionalnog sporta. Kod nas rekreativni sport ne postoji, ljudi nemaju tu naviku da se bave njime. Zato je SOFA bitna i trebalo bi da postoji u što više gradova, zaključuje Bogdan.

 Disciplina IV: O turniru

Ekipi je, osim Bogdanu, ovo bilo prvo učešće na SOFA turniru. Martina će ga pamtiti po posebnoj čaroliji. To je bio osećaj čistog, istinskog, sportskog duha. Taj sportski mentalitet, snaga, energičnost i pozitivna energija su samo potvrdili da smo zajedno mnogo jači. Jovana je na prošlogodišnjem turniru bila volonter i to baš na plivanju. Još tada je odlučila da će se vratiti i ove godine, ali kao učesnik. Međutim, ono zbog čega će im ovaj turnir ostati u sećanju i zbog čega će mu se opet vratiti jeste prijateljstvo. Prijateljstvo koje su stekli i koje prevazilazi i sam sport.

Slike:
I –  S leva na desno, Jovana i Martina
II – S leva na desno, Dimitrije i Bogdan

III – S leva na desno, Jovana, Aleksa i Martina

Autor: Maria Petrović