Citius, Altius, Fortius!
Mnogima je 5. avgusta počeo „praznik“, otvaranjem možda jednog od najvećih sportskih takmičenja na stadionu Marakana. Od tada pa sve do 21. avgusta, preko 11000 sportista će imati u vidu samo jedan cilj – da budu najbolji u onoj disciplini zbog koje su baš tu, ponosno, pod zastavom svoje zemlje. Baš zbog njih, u prodaju je pušteno čak 7,8 miliona karata, angažovano preko 8000 zaposlenih, 85000 zaposlenih na samo nekoliko sati i čak 45000 volontera, dok će i bezbroj vernih navijača, večite podrške sa druge strane malih ekrana ispratiti njihove rezultate. Južna Amerika prvi put ima čast da bude domaćin, a ove godine učestvuje rekordnih 206 nacionalnih olimpijskih komiteta.
Ali, odakle je sve počelo?
Smatra se da su antičke Olimpijske igre prvi put održane 776. p. n. e. u Olimpiji i održavale su se sve do 393. n. e. Na početku su se održavale samo u antičkoj Grčkoj, a oživljene su krajem 19. veka delovanjem francuskog barona Pjera de Kubertena. Te igre, odnosno „Prve Olimpijske igre modernog doba“ održane su 1896. godine u Atini i od tada se održavaju svake četiri godine. Izuzetak je bio za vreme Prvog i Drugog svetskog rata.
Postoje i zimske i letnje Olimpijske igre i i jedne i druge se održavaju na svake četiri godine. Svakako najpoznatiji simbol su olimpijski krugovi. Ovih pet međusobno povezanih krugova predstavlja jedinstvo pet naseljenih kontinenata (Afrika, cela Amerika, Australija, Azija i Evropa), a boje tih krugova (sleva na desno: plava, žuta, crna, zelena i crvena) izabrane su jer svaka država sveta ima na svojoj nacionalnoj zastavi bar jednu od tih boja. Službeni olimpijski moto je latinski izraz: „brže, više, jače“ (Citius, Altius, Fortius). Ideali olimpizma su, verovatno, najbolje opisani u olimpijskoj izjavi: „Najvažnije na olimpijskim igrama nije pobediti, nego učestvovati, kao što ni u životu nije najvažnija pobeda nego borba. Velik je čovek onaj ko ne osvaja nešto bez časne borbe.“
Olimpijski plamen pali se u grčkoj Olimpiji sunčevom svetlošću uz pomoć konkavnog ogledala. Zatim tako nastali plamen na olimpijskoj baklji nose hiljade trkača, štafetno, preko svih kontinenata, do grada u kojem će se održavati olimpijske igre. Na kraju se plamen donosi do istaknutog mesta na olimpijskom stadionu na kom će goreti za vreme održavanja igara. Prvi put je plamen na otvaranju nekih OI upaljen na Letnjim olimpijskim igrama 1928. u Amsterdamu.
Međutim, pored osnovnih informacija o ovoj najvećoj sportskoj manifestaciji, postoji mnoštvo zanimljivosti koje su manje poznate. Da li ste znali da morate da imate najmanje 13 godina da biste se takmičili na Olimpijskim igrama? Amerikanka Mardžori Gestring je najmlađi olimpijski prvak. Šampion je postala u Berlinu 1936. sa 13 godina i 268 dana, a švedski strelac Oskar Šon je 1912. godine postao prvak Igara sa 64 godine i 280 dana, što ga čini najstarijim šampionom u istoriji. Ukupan broj medalja koji Amerika ima jeste 2401, od kojih je 978 zlatnih medalja.
Lihtenštajn je učestvovao na 16 Igara i nikada nije osvojio medalju, dok je Jamajka na Olimpijskim igrama osvojila 67 medalja, od čega čak 66 u atletici i samo jednu u biciklizmu.
A ko je prvi olimpijski šampion? Džejms Brendan Konoli, koji je u Atini 1896. osvojio zlato u troskoku sa rezultatom 13,71 m.
31 sportista je imalo priliku da osvoji zlatnu medalju baš na svoj rođendan.
Čak 57 medalja do sada MOK (Međunarodni olimpijski komitet) je oduzeo sportistima, uglavnom zbog dopinga: 25 zlatnih, 12 srebrnih i 20 bronzanih. Ali, da li su se medalje dodeljivale oduvek?
Zlatne, srebrne i bronzane medalje nisu postale deo prakse Olimpijskih igara sve do 1904. godine. Tako su pobednici igara u Francuskoj 1900. godine dobili slike – Francuzi su im dali slikarske radove jer su verovali da više vrede od medalja.
Ove igre je, kao novinar izveštač, 1932. godine pratio i Mahatma Gandi.
Svečanost ovogodišnjih Olimpijskih igara se završava 21. avgusta. Posmatrajući naše sportiste dok ispisuju istoriju, svi smo mi pomalo izveštači sa ovogodišnjih Igara, ali smo im i najveća podrška.
Hajde da jedan tim, ne izgubi iz vida jedan cilj!
Izvori:
Novosti
Menshealth
Vikipedija
