Obično se uvek žalimo kako smo previše pojeli za vreme slavlja i praznika, te da moramo što pre u teretanu kako bismo povratili dobru liniju. Možda je ipak reč o zameni teza. Prejedanje je svakodnevan problem, samo što je u praznicima pojačan i istaknut zbog obilatih trpeza koje prate iste.

Kao jedan od najvećih hedonista kada je hrana u pitanju, veoma teško odolevam istoj. Ukoliko postoji pet salata na stolu, poželeću da probam svaku. Obično se takvo uživanje u hrani, završava sa bolom u stomaku. Stoga, veoma je bitno da se jede u manjim količinama, kako ne bi došlo do prezasićenja. Salate je sve manje u činiji, a meni je pun tanjir, žurim da ga što pre ispraznim  kako bih mogla da probam malo te salate u svom nestajanju. Nažalost, rođaka do mene je bila brža, salate više nema, a ni one u mom tanjiru. Takođe nema ni nekog posebnog zadovoljstva u mom stomaku, više nisam ni sigurna koju sam salatu probala.
Dolazimo do sledeće bitne činjenice kada je u pitanju hrana. Uvek treba jesti polako, uživati u svakom zalogaju, što više žvakati jer na taj način šaljemo i signale mozgu koji nam vraća povratnu informaciju, zasićenost. Masna hrana, koliko god bila ukusna, nekada i nije najbolji izbor.  Ne mogu da kažem da nikada ne treba da je konzumirate, pa ipak sam ja masnokusac, ali opet, treba biti umeren u istoj. Kažu da mnogo masnog udara na srce. Možda možemo da napravimo kompromis u tom slučaju i jedan vid balansa. Masno je dozvoljeno, ali umereno, ukoliko unosimo što više tečnosti u naš organizam.
Hidratacija je veoma bitna za naše telo. Otkriću vam još jednu tajnu – tokom učenja zaboravite na sva moguća energetska pića koja nam pomažu da ostanemo budni, a u stvari prave dugoročniju štetu po naše zdravlje od jednog minijaturnog stresa pred ispit. Zamena neka vam bude najeftinija tečnost – voda. Što je više  unosite tokom učenja, imaćete i veću koncentraciju. Ozbiljno, naučno dokazano od strane doktoranta Fakulteta političkih nauka.
Dolazimo do onoga što svi najviše volimo, kraljice hrane, slatkog. Kako odoleti Milki sa lešnicima, pa ja sam prva koja se pita kako neko može da pojede samo jednu kockicu čokolade i da bude zadovoljan. To je takav nonsense. Moj savet kada je slatko u pitanju jeste da ne treba nikada da branimo sebi da ga konzumiramo. Obično ih tada najviše i jedemo. Ponekad je i voće dobar način za zamenu slatkiša, a takođe je i zdravo. Smatram da je voćna salata odličan supstitut za slatko. Bitno je razgraničiti sa samim sobom, kada vam se stvarno jede nešto, a kada biste samo jeli reda radi.
Moj najveći takav problem je Koka-kola, retko kada mi se iskreno pije, više iz navike. U svakoj šali ima i pomalo istine. Zdravlje nema cenu i nimalo nije lako voditi zdrav način ishrane. Po mom mišljenju važan je balans, umerenost, uživanje u hrani, a ne puko prejedanje i vođenje računa koliko je  moguće da koristimo što zdravije namirnice. Isto tako, bitno je da se bavimo što više fizičkom aktivnošću. To može biti brza šetnja po kraju sa drugaricom ili neki ples, ali i svima dobro poznato i najviše izbegavano mesto, teretana.

U stilu jednog hedoniste, a i praznika koji sledi, još jednom napominjem značaj umerenosti – jer njoj  je mesto pored kraljice hrane, torte i kolača. 🙂

Autor: Maria Petrović