Jedan tim – jedan cilj!
Za sada, naša zemlja je samostalno učestvovala tri puta na Letnjim olimpijskim igrama i dva puta na Zimskim olimpijskim igrama. Prvi nastup Srbije je bio na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. godine, a potom je učestvovala kao deo nekoliko jugoslovenskih zemalja. Pod nazivom Republika Srbija je učestvovala 2008. godine na Olimpijskim igrama u Pekingu.
Naime, Jugoslavija je prvi put na Letnjim olimpijskim igrama učestvovala 1920. godine, pod zastavom i imenom Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, sa sedamnaest predstavnika. Naravno, i pre prvog učešća, sportisti iz Hrvatske, Slovenije i sa teritorije Vojvodine su učestvovali na olimpijadama pod zastavom i imenom Austrije ili Mađarske, jer su tada ove teritorije bile pod Austrougarskom vlašću. Među njima su i osvajači olimpijskih medalja, kao na primer trećeplasirani teniser Momčilo Tapavica.
Jugoslavija je bila predstavljana od strane sportista pod četiri različita imena država (Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, Federativna Narodna Republika Jugoslavija, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija i Savezna Republika Jugoslavija), sve do 2008. godine i Letnjih olimpijskih igara, od kada se svih šest bivših republika Jugoslavije nezavisno takmiče. Jugoslavija je bila domaćin Zimskih olimpijskih igara 1984. godine u Sarajevu, a Beograd je bio kandidat za domaćina Letnjih olimpijskih igara 1992. godine.
Za svoje vreme takmičenja, Jugoslavija je osvojila ukupno 87 medalja! Prvu medalju i prvo zlato doneo je Leon Štukelj u disciplini gimnastika – vratilo. Zanimljivo je da je reprezentacija Jugoslavije osvajala 2 puta olimpijsko zlato u vaterpolu, jednom u fudbalu i košarci, a čak tri puta u rukometu (dva puta muškarci i jednom žene). Na Letnjim olimpijskim igrama 1992. godine u Barseloni, takmičari Jugoslavije i Makedonije u individualnim sportovima učestvovali kao „nezavisni učesnici“ zato što su Ujedinjene nacije uvele međunarodne sanckije Jugoslaviji, a Olimpijski komitet Makedonije još nije bio oformljen. Učestvovalo je 58 takmičara i osvojene su tri medalje, sve u streljštvu (Jasna Šekarić, srebro i dve bronze koje su osvojili Aranka Binder i Stevan Pletikosić). Veljko Narančić je bio jedini sportista iz Jugoslavije na Letnjim olimpijskim igrama 1932. godine u Los Anđelesu, koji je sam snosio troškove puta i takmičio se u bacanju diska. Jugoslovenski olimpijski komitet (JOK) nije bio zainteresovan za odlazak na Igre u Los Anđeles zbog visokih troškova putovanja. Najtrofejniji sport za Jugoslaviju na Olimpijskim igrama blio je rvanje – osvojeno 14 medalja, od čega 4 zlatne, a po 6 srebrnih i bronzanih.
Reprezentacija Srbije, sa druge strane, počevši samostalno da se takmiči na Olimpijskim igrama 2008. godine u Pekingu, za sada ima sedam medalja. Prvu zlatnu medalju donela je Milica Mandić, u Londonu 2012. godine iz tekvonda, dok su srebro doneli Milorad Čavić (2008. godine u Pekingu), koji je ujedno doneo i prvu medalju Srbiji, i Ivana Maksimović (2012. godine u Londonu). Bronza je pripala Novaku Đokoviću (2008. godine u Pekingu), Andriji Zlatiću (2012. godine u Londonu) i vaterpolo timu (2008. i 2012. godine).
Olimpijske igre su u toku i mi nemamo šta drugo, no da našem jednom timu poželimo još malo sreće, istrajnosti i upornosti na putu ka jednom cilju!
Izvori:
Vikipedija (Jugoslavija na olimpijskim igrama)
Vikipedija (Srbija na olimpijskim igrama)
Svi uz šampione
