I momci plešu!
Sam naslov ovog teksta može se staviti u rubriku „Neverovatno, ali istinito!“ ili „Ne biste verovali“, ali da, momci zaista mogu da plešu. Nekada čak i bolje od žena.
Kada pomenemo te dve reči – ples i muškarac, nekako nam prva asocijacija uvek bude Majkl Džekson, što i nije čudno s obzirom da je Majkl pomerio granice po pitanju plesa. Još jedna od pomisli kada muškarca i ples stavimo u istu rečenicu su takođe i plesne grupe koje đuskaju hip-hop i brejkdens po raznim ulicama i trgovima raznih gradova sveta. Pa zašto onda ne bi mogao bilo ko od nas da bude deo te grupe? Zašto ne bismo probali da „skinemo“ neki Majklov korak?
Odgovora, čitaj – izgovora, je mnogo. Ti izgovori se najčešće ogledaju u tome kako će nas društvo posmatrati i šta će reći kada im kažemo da plešemo. To su one neprijatne šale u kojima se preispituje vaša muškost, jer eto, radite nešto što je strogo namenjeno ženama i tako ste manje mačo muškarac.
Uglavnom, postoji niz činjenica koje govore kako je ples zapravo stvar i za muškarce. Pre svega, pomenuo bih to da ne postoje muški i ženski poslovi ili stvari rezervisane samo za jedne i druge.
Svedoci smo da postoje sjajni muški kuvari na primer… ali da se vratimo na temu.
Naše društvo zaboravlja na činjenicu da ste pre svega okruženi lepim devojkama i da sa njima plešete, kao i to da ste bili dovoljno hrabri da se oprobate u nečemu novom, što u društvu nije uobičajeno, a realno gledano, znali ste da će vas ubiti od zezanja i spremni ste da to istrpite.
I iskreno, ne vidim šta vas tu čini manje muškarcem od bilo koga, čak naprotiv.
Osim tih izgovora koje uglavnom prouzrokuju komentari drugara, postoji i ona druga vrsta izgovora koja predstavlja nepoverenje u svoje sposobnosti. To je ono kada vidite kako neko igra, a taj neko igra mnogo dobro, pa mislite da nema šanse da vi tako nešto možete da izvedete, a da ne slomite neki deo tela i da ste totalno operisani od ritma.
E tu bih samo ponovio onu hiljadu puta ponavljanu poslovicu „Niko se naučen nije rodio“, a može i ona druga „Svaki početak je težak“. Svakako dok ne probaš, ne možeš da znaš. I ne treba se plašiti greške. Greške su sastavni deo svakog učenja.
Možda i najbitnija stavka koju ples i muzika donose jeste zabava.
Đuskanje provereno ima lekovito dejstvo ukoliko vam je dan bio loš ili ukoliko ste nervozni i pod stresom, a dobra muzika čini da se barem na trenutak opustite i zaboravite na probleme.
Gore sam pomenuo hip-hop i brejkdens plesove, kao i ples Majkla Džeksona, ali ono na šta ciljam od starta jesu latino plesovi. Znate, to su oni plesovi koji dolaze sa Kube, po mom skromnom mišljenju jednog od najlepših mesta sveta. Kuba, sa glavnim gradom Havanom, je mesto okupano suncem u kojem se još uvek mogu videti oni stari i glomazni automobili, kuće stare gradnje i prelepih fasada, gomila palmi i naravno neizostavne cigare i tompusi.
Takođe, Kuba je okupana i osmesima ljudi koji svoje slobodno vreme uglavnom koriste da bi igrali i pevali. Interesantno je to što se u poslednjih nekoliko godina kod nas rapidno povećava broj mladih koji plešu neki od tih kubanskih plesova. Taj ples je uglavnom salsa.
Još interesantnija je činjenica da je Srbija jedna od zemalja u kojoj se najviše igra salsa u celoj Evropi. I naravno, u celoj toj priči muški plesači su manjina, što znači da mnogim devojkama fale plesni partneri.
Pa šta onda čekaš?
Poznajem jednog momka koji se doselio čak iz Švajcarske samo zbog salse i salsa žurki kojih ima gotovo svakog dana. I iako je svirao sa nekim od najpoznatijih Evropskih salsa bendova, priznao je da nigde na žurkama nije tako dobro kao što je kod nas, mada ja više mislim da mu se dopadaju naše devojke. Same žurke su nešto što se ne može prepričati niti opisati. Ako bih baš morao da ih ukratko opišem, opisao bi ih kao karneval osmeha i pozitivne energije.
I sve te to čeka, a na tebi je samo da prevaziđeš svoje sitne strahove i predrasude i da na kratko izađeš iz zone komfora. Ali samo na kratko, dok ne naučiš prve korake i ne počneš da uživaš u sjajnoj atmosferi koju nam ritmovi Kube donose.
Autor: Uroš Arsenović
